15. фебруар је Дан државности Републике Србије. Овај датум је један од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије. 

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције (односно Првог српског устанка). Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.  Као што је већ наведено, Дан државности у Републици Србији слави се 15. фебруара, међутим због важности овог празника и 15. и 16. фебруар су нерадни дани.

Иван Савић, председник Градске општине Костолац, честитао је суграђанима највећи и најважнији празник у нашој држави: „Дан државности Републике Србије, 15. фебруар јесте празник свих грађана наше земље, а ја као председник Градске општине Костолац поводом овог празника упућујем искрене честитке својим суграђанима. На велики верски празник Сретење Србија прославља Дан државности, на годишњицу избијања и почетка Првог српског устанка за коначно ослобођење од турског ропства, а истог дана 1835. донет је први Устав тадашње српске кнежевине. Данас је велики дан, велики празник, вредан сваког поштовања, јер се данашњи празник прославља и као Дан уставности Републике Србије.“

Свети Валентин је био епископ и мученик, а живео је у 3. веку. Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије II.Касније је царЈулије I у 4. веку над његовим гробом подигао базилику, и од тада се тај светац почео славити међу хришћанима. У 15. веку је овај светац повезан са празником заљубљених - Дан заљубљених, што се одржало до данас.

Наиме, како историја - легенда каже, све је почело 13. фебруара 269. године, када је Валентин, лепи епископ из Тернија, вољеној девојци послао писмо у коме јој је открио своја осећања и захвалио на љубави коју му је пружила . Сутрадан, Валентину је одрубљена глава, а да иронија судбине буде већа, џелат је био отац његове девојке. Очајна девојка је, бацајући се оцу пред ноге, покушала да измоли милост. На жалост, завеса се дефинитивно спустила на Валентинов живот, али не и на њихову љубав, која се и данас памти.

Дан Светог Валентина код католика слави се  14. фебруара, док Православна црква светог Валентина прославља 30. јула по старом, односно 13. августа по новом календару, али  овај светитељ у православној цркви се не прославља као заштитник заљубљених.Православна црква,  тог дана, 14. фебруара, односно 1. фебруара по старом календару, слави  Светог Трифуна, чиме се обележава успомена на Светог Трифуна, на дан његове смрти. Сматра се да је овај светац заштитник винове лозе и виноградарства, па тиме и вина, па га као свог патрона славе виноградари и гостионичари.                      

Будући, да широм света 14. фебруар  је дан резервисан за заљубљене, ма колико година  имали, и да Свети Валентин представља  заштитника заљубљених, већ поменути празник , веома је добро прихваћен и у нашој земљи, и заљубљени га прослављају  као и остали широм света.

Под покровитељством Градске општине Костолац организује се ...

ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ

14. и 15. фебруар

09:00 – 17:00 часова

Спортска хала у Костолцу

Организатор – Градска општина Костолац

Улаз: БУДИ ХУМАН, ДАЈ ПРИЛОГ!

Прилилог за помоћ у лечењу Владимиру Вујовићу Вуји можете оставити на улазу у Спортску халу или уплатом на жиро рачун „Комерцијалне банке“ 205-9011005852182-10, инфо телефон 063/83-44-960.

ИГРАЈ ФУДБАЛ, ИГРАЈ ЗА ЖИВОТ!

Градска општина Костолац поводом обележавања 29. јануара, Дана Градске општине Костолац, организовала је концерт који је поклонила мештанима своје општине. У препуној Спортској хали у Костолцу, концерт је одржао естрадни уметник Топалко, а публика је уживала у вишечасовној журци.

Одлуком Локалне самоуправе Градске општине Костолац овај концерт имао је хуманитарни карактер, односно сав добровољни прилог прикупљен од посетилаца концерта дониран је за помоћ у даљем лечењу, нашем суграђанину Владимиру Вујовићу Вуји. Висина прикупљених средстава износи 42.650,00 динара, која су уплаћена на жиро рачун 205-9011005852182-10отворен у Комерцијалној банци.

Градска општина Костолац овим путем захваљује се свим људима великог срца, који су на овај начин својом хуманошћу допринели хуманитарној акцији.

Данас, 3.фебруара, Црква Светог Максима Исповедника  прославља славу -  Светог Максима Исповедника. Костолачка Црква је прва парохијска црква Српске Православне Цркве која је посвећена свецу Максиму Исповеднику.

Света Литургија почиње у 09:00 часова, коју ће служити свештеник Цркве Светог Максима Исповедника, отац Ненад Лазаревић. Иначе овогодишњи колачар и домаћин славе је господин Бранислав Словић из Костолца.

Председник Градске општине Костолац, господин Иван  Савић упутио је честитку Црквеној општини ,,Нови Костолац“ поводом прославе црквене славе Светог Максима Исповедника, као и верницима којима је Свети Максим Исповедник крсна слана:

,,Честитам славу Светог Максима Исповедника нашој костолачкој цркви, нашем свештенику – оцу Ненаду Лазаревићу, овогодишњем колачару и домаћину славе, господину Браниславу Словићу, драгим суграђанима, са жељом да  Свети Максим Исповедник донесе пуно здравља, среће и успеха. Да у духу наше вере, тредиције, наших обичаја, поштујући историјске вредности, прославимо овај празник у миру, спокојству, благостању и весељу.“

Максим Исповедник (581—662) је хришћански светитељ. Био монах и византијски теолог, творац широког теолошког система који обухвата хришћанску мисао од Оригена до Псеудо-Дионисија Ареопагита, укључујући и хеленске неоплатонисте, попут Плотина и Прокла.У христологији, заступао је диофизитску позицију (да Христ има и човечанску и божанску природу) у време када је православна црква, на челу са васељенским патријархом и византијским царем, заступала монофизитизам. Због својих ставова је осуђен као јеретик и протеран у изгнанство, где је и умро. Убрзо потом, његово учење је оправдано на Шестом васељенском сабору у Цариграду, и  проглашен је за свеца.

Пето одржавање ,,Смотре фолклорних ансамбала“ у нашем граду је завршна у низу пратећих манифестација поводом обележавања Дана Градске општине Костолац.

Ова већ традиционална манифестација  одржана је усуботу, 31. јануара у позоришној сали Дома културе у Костолцу.

,,Смотру фолклорних ансамбала“ свечано је отворио председник Културно – уметничког друштва ,,Костолац“, Никола Топо, након чега је уследила додела плакета Градске општине Костолац фолклорним ансамблима за учешће на ,,Петој смотри фолклора – Костолац 2015“.  Плакете  је уручио члан Већа Градске општине Костолац, Горан Рајић. Ово вече је обележило и додељивање плакетапрвом човеку Градске општине Костолац, Ивану Савићу и члану Већа Градске општине Костолац, Горану Рајићу, које је уручио председник Културно –уметничког друштва ,,Костолац“, Никола Топо.

Препуна позоришна сала Дома културе у Костолцу је најбољи показатељ колико је било интересовање за игре које су приказала Културно – уметничка друштва: КУД ,,Костолац“ из Костолца, КУД ,,Света Петка“ из Петке, КУД ,,Острово“ из Острова, КУД ,,Стари Костолац“ из Села Костолца и КУД ,,Кленовник“ из Кленовника, као и гости КУД-а из Ћириковца и КУД-а села Дрмна. Пета,,Смотра фолклорних ансамбала“чији су организатори били Градска општина Костолац и Културно – уметничко друштво ,,Костолац“ завршена је на најбољи могући начин -   огромним аплаузом публике препуне позоришне сале.

29. јануара, одржана је свечана седница Скупштине Градске општине Костолац, у позоришној сали Дома културе, којој су присуствовали представници законодавне и извршне власти Градске општине Костолац, града Пожаревца, као и околних општина, привредних субјеката, установа, институција, удружења и грађана. На овој свечаности, присутнима обратили су се председник Градске општине Иван Савић, председник Скупштине Ненад Марковић, директор Привредног друштва „ТЕ-КО Костолац“ Драган Јовановић, начелник Браничевског округа Александар Ђокић и глумац Народног позоришта из Београда Тихомир Арсић, са јединственом поруком о Градској општини која је за период од пет година свог постојања остварила значајне резултате и сазрела у озбиљну локалну самоуправу.

Председник Градске општине Иван Савић, обратио се присутнима речима:

Приоритет Градске општине Костолац јесте побољшање квалитета живота грађана, како града Костолца, тако и сеоских насеља у свим сегментима живота, јер је Градска општина Костолац   сервис свих њених грађана. 

У претходних годину дана, а захваљујући добром планирању, и свесни својих приоритета и потенцијала, добром сарадњом са републичким институцијама, оствареном сарадњом са амбасадама блиских нам република, сарадњом са градом Пожаревац, привредним друштвом „Термоелектране и копови“ Костолац, привредним друштвима са територије Градске општине Костолац, јавним предузећима, установама и удружењима, у сарадњи са суседним општинама, сагледали смо многе аспекте и чиниоце и обавили мноштво разговора и контаката, а све у циљу побољшања квалитета живота наших грађана. То су само први кораци ка зацртаном циљу, а наш циљ је модерна и уређена Градска општина.

У години која је пред нама, наш најважнији задатак је да следимо стратегију убрзаног развоја. За остварење постављених циљева  потребан је  мукотрпан рад, али у нама постоји непоколебљива одлука и жеља за напретком, а грађани наше општине биће сведоци конкретних резултата и дела.

Желим да се захвалим и свима који су у прошлости дали свој допринос радећи за добробит Градске општине Костолац и њених житеља.

Искористићу прилику и да се захвалим својим сарадницима који су уложили пуно труда и напора  јер само заједничким залагањем можемо остварити циљеве.

Председник Скупштине Градске општине Костолац Ненад Марковић, подсетио је на давну историју Костолца:

 „Слободно могу рећи да је Костолац са своја 4 сеоска насеља, Кленовником, Селом Костолцем, Островом и Петком, озбиљна Градска општина са постигнутим резултатима на којима јој могу позавидети многе општине. Први запис о Костолцу датира још из 1380.године, где се помиње у Повељи Кнеза Лазара манастиру Горњак, а године 1870, када је отворен први костолачки рудник угља, Костолац започиње свој развојни пут. Ово рударско насеље, из године у годину, имало је све већи број становника и све већи број домаћинстава. Костолац се нагло изградио током Другог светског рата, 1942. године. Веома важан датум у историји Костолца је 20. фебруар 1950. године, када је Костолац проглашен градом.Градска општина Костолац данас броји више од 15 000 становника, чију структуру сачињава 26 нација и етничких група, који су са собом донели своју историју и обичаје. Управо та мешавина различитости представља највеће богатство и потенцијал Костолца, јер су грађани увек на првом месту и зато Локална самоуправа Градске општине Костолац ставља акценат на побољшању живота и стварања бољих услова за квалитетније живљење.“

Директор Привредног друштва „ТЕ-КО Костолац“ Драган Јовановић, указао је на то да Градска општина Костолац и Привредно друштво представљају две неодвојиве целине:

„Ја сам потпуно сигуран да ће у будућности увек постојати заједнички језик у функционисању привреде и општине. Заједно живећи на овом простору делимо како позитивне, тако и негативне стране функционисања термоенергетског и рударскокг комплекса. Улива наду чињеница да Градска општина за пет година постојања озбиљно утаба пут и постаје озбиљна општина. Улива оптимизам да млади људи који су на њеном челу имају енергију и  визију о томе како ће је даље водити у будућности, а очигледно да поседују и снагу за то. Подсетићу да ће у наредних пет година Костолац бити велика инвестициона локација, ако не и највећа у Србији. Овде ће се инвестирати око милијарду долара свежег капитала, у изградњу новог блока, проширење рудника, експлоатацију ресурса. Градска општина Костолац једна је од ретких која има усвојен просторни план и све услове да се та инфраструктурна делатност шири убрзано. Сведоци смо да тренутно не можемо да решимо све проблеме, да тренутно ни капацитети самог Привредног друштва нису довољни да се реше сва питања, нити запошљавања, нити  изградње других и нових инфраструктура, али наш је задатак да на томе радимо.“

Начелник Браничевског округа Александар Ђокић, најпре је исказао захвалност свима који су идеју о формирању Градске општине Костолац спровели у дело и који су њоме до сада руководили и руководе:

„Морам да искажем наду и уверење да Градска општина има велику будућност. Захваљујући томе што је Влада Републике Србије имала слуха да донесе одлуку о инвестицији од милијарду долара, чему је много допринео тим директора Драгана Јовановића. Уз ту инвестицију, која ће донети ново запошљавање и нови живот за овај град, сигуран сам да Град Пожаревац, Градска општина Костолац, Браничевски округ, али и цела Србија има велику будућност.“

Дан Градске општине Костолац и свечану седницу обележила је свакако додела награде – „Кључ града Костолца“, Кости Макару. Њему је ово признање за деценије рада за свој град уручио председник Градске општине Иван Савић, а плакету Почасни грађанин предао члан Већа Градске општине Горан Рајић.

Иначе, Коста Макар рођен је 1924. године у околини Дарувара. Дипломирани инжењер рударства, као приправник засновао је радни однос у тадашњем костолачком комбинату 1953. године. На дужност главног директора ИЕК „Костолац“ ступио је 1967. године. Са њим на челу, реализовани су велики пројекти, изградња нових електрана у Костолцу, ПК „Ћириковац“ и великих термоенергетских капацитета у Дрмну. Његов велики допринос огледа се и у развоју града Костолца, како у погледу инфраструктурног уређења, тако и у изградњи станова и спортских објеката. За свој рад одликован је и највишим државним признањима СФРЈ. У два сазива био је и посланик Скупштине РС.  

Са кључем свог града у рукама, деведесетогодишњи Коста Макар, захвалио се окупљенима: „Ја сам живот провео овде, у овом Костолцу, иако сам имао много предлога да останем у Београду, али Костолац је мој живот.“

Један од најпознатијих наших глумаца, Тихомир Арсић, беседио је о доприносу Србије и њеном значају за слободу Европе, за победе извојеване у ратовима, и, отуда, за Европу какву данас познајемо.

Ова свечаност била је обогаћена и културно-уметничким програмом. Наступао је хор Средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Пожаревца и Културно-уметничко друштво „Костолац“.

Дан Градске општине Костолац, такође, обележио је и поклон концерт – Топалка. Костолчани су уживали у вишечасовној журци уз највеће хитове овог естрадног уметника.  Сјајна атмосфера је владала, а позитивна енергија испунила је Спортску халу у Костолцу. Овај концерт имао је и хуманитарни карактер, под слоганом „НЕЧИЈЕ МАЛО НЕКОМЕ ЗНАЧИ МНОГО“, јер сви људи добре воље свој прилог могли су да убаце у кутију која се налазила на уласку у Спортску халу, за помоћ у лечењу Владимиру Вујовићу – Вуји.

ПЕТА СМОТРА ФОЛКЛОРНИХ АНСАМБАЛА

 субота, 31. јануар 2015. године, 19 часова

Позоришна сала, Дома културе у Костолцу

Улаз слободан!

Учесници смотре: КУД „Света Петка“ из Петке, КУД „Кленовник“ из Кленовника, КУД „Острово“ из Острова, КУД „Стари Костолац“ из Села Костолца, КУД „Ћириковац“ из Ћириковца, КУД „Дрмно“ из села Дрмна и домаћин КУД „Костолац“ из Костолца.